Koja je najbolja hrana za pse?

Psi koji jedu kvalitetnu i dobro doziranu hranu nisu samo zdravi, već imaju više energije, lepše krzno i spremniji su da uče. Nažalost, veliki broj vlasnika neadekvatno hrani pse, bilo zbog neznanja, uštede, ili im daju ono što je najlakše čuvati i servirati. Sve što je potrebno da znate o ishrani zdravih pasa pronaći ćete u ovom tekstu, dok ćemo se medicinskom hranom za pse pozabaviti u jednoj od narednih objava.

Kupci hrane za pse imaju mnogo pitanja, na koja uvek rado odgovaramo, međutim oni često propuste da pitaju pravo pitanje, a to je - Koja je najbolja hrana za pse? Odgovor na ovo pitanje je složeniji od odgovora na pitanja kao što su “Koliko često treba hraniti psa” ili “Da li je bolja suva ili vlažna hrana”, ali vlasnici koji umeju da tumače sastav hrane i izračunavaju porcije savladali su najvažniju lekciju i lako će pronaći odgovore na sva ostala pitanja.

Prirodna ishrana kao cilj

Sve kućne ljubimce potrebno je hraniti na način koji je najpribližniji ishrani u prirodi. Pas je jedini veliki mesožder koji je pripitomljen, i tokom 20 hiljada godina, koliko postoji kao posebna vrsta u odnosu na vuka, pas je modifikovao način ishrane u polu-mesožderski. Psi imaju preferencu ka mesu i ješće meso ako je dostupno, ali mogu jesti i hranu biljnog porekla. Zato sigurno nećete pogrešiti ako psa hranite hranom životinjskog porekla sa dodatkom biljne hrane, jer je to osnovna “formula” za pse. Istraživanje u kojima je psima bilo ostavljena velika količina kvalitetne prirodne hrane, tako da su mogli da biraju šta jedu, pokazala su da tokom prvih dana oni jedu dosta mesa ali vrlo brzo prelaze na samo oko 30% protenina i balansiraju uneto meso orašastim plodovima, žitaricama, voćem i drugim namirnicama. Dokazano je da psi mogu biti sasvim zdravi i ako se hrane vegetarijanski, ali tada je potreban dodatak vitamina D i paziti na nivo proteina, dok je ishrana koja simulira ishranu u prirodi daleko jednostavnija.

Proteini životinjskog porekla su osnova svake hrane za pse, bilo da je reč o svežem mesu, termički obrađenom mesu ili suvoj, polusuvoj i vlažnoj hrani za pse. Kada sami pripremate hranu, kuvano ili pečeno meso je bolje od svežeg mesa, jer postoji stalna opasnost od prisustva bakterija u svežom mesu (bakterije iz neobrađenog mesa su najčešći izvor stomačnih problema kod pasa), pri čemu ne postoji nijedna prednost svežeg mesa, iako mnogi zagovornici “prirodne ishrane” to tvrde.

Znatan deo asortimana Pet Spot-a čini hrana za pse koja je kreirana tako da maksimalno podražava ishranu pasa u prirodi. Primera radi, svaki tip hrane brenda Taste Of The Wild sadrži sve što bi sadržala hrana divljeg psa u odabranoj ekološkoj zoni, npr. u niziji, pored vodotokova ili u šumi. Odabir ovakve hrane uvek je odličan potez i psi je posebno rado jedu.

Potraži na ambalaži: proteini, masti i karbohidrati 

Svaki dan slušamo o mastima, aminokiselinama, uglljenim hidratima, vitaminima i mineralima, ali nutricionistika često ume da bude komplikovana, tako da brzo zaboravljamo ono što čujemo. Srećom, kada je u pitanju ishrana pasa, ne moramo mnogo brinuti o vitaminima i mineralima, jer zdravim psima nije potrebno više od onoga što unose kroz hranu (ako hrana ima oznaku da je balansirana i kompletna), tako da je najvažnije kakve proteine (aminokiseline), masti i karbohidrate psi dobijaju, kao i u kom odnosu.

Proteini

Uloga proteina u ishrani je da obezbede ključne aminokiseline bez kojih telo ne može da opstane. Na svaki kilogram svoje telesne težine pas mora dobiti najmanje 1.5 gram protiena dnevno da bi bio zdrav, a savetuje se da dobija dva grama, tako da je odraslom psu težine 20 kilograma potrebno najmanje 30, a idealno 40 grama proteina dnevno.

Primera radi, ako pas dobija konzervu hrane težine 450 grama koja sadrži 8% proteina, to znači da pas dobija 450*0.08=36 grama, što je dovoljno za psa težine 18 kilograma.

Pogledajte koliko kalorija sadrži hrana koju vaš pas voli i proverite da li da li mu dajete previše kalorija

Međutim, nisu svi proteini isti. Oni koji su najbolji za ishranu sadrže 10 osnovnih aminokiselina u idealnom odnosu, pri čemu pas lako prepoznaje kvalitetnu hranu i događa se čak da psi čak izbegavaju proteine kojima nedostaje samo jedna aminokiselina (psi hranu biraju po mirisu daleko više nego po ukusu, budući da imaju 50 puta više receptora za miris od ljudi).

Kada na ambalaži piše da je izvor proteina meso, npr. govedina ili piletina, to je signal da se radi o kvalitetnoj hrani, dok ako nije navedeno da je u pitanju meso, već stoji fraza kao što je “chicken meal”, to znači da je su u pitanju niskokvalitetni proteini, dobijeni on raznih tkiva pomešanih sa mesom ili čak nakon što je uklonjeno meso. Idealno, kao kada je reč o ljudskoj hrani, biće navedeno i sa kog dela životinje meso potiče (npr. pileće belo meso), kao i da li je reč o “čistom” mesu, bez kostiju i kože.

Bez obzira da li je u pitanju suva ili vlažna hrana za pse, važno je da sadrži što viši procenat proteina, pri čemu se ne sme preterati i davati psu više od tri grama proteina po kilogramu telesne težine, jer će pas tako ubrzo postati gojazan. Vlažna hrana najćešće sadrži 5-8% proteina, a suva hrana 20-30% proteina, što ne znači da je suva hrana bolja (obe su dobre), već je razlika u tome što je iz suve hrane uklonjena voda. Međutim, ono što je bitnije od sadržaja proteina je izvor proteina, jer bolja je hrana čiji je izvor proteina otkoštano meso, makar imala i 4% proteina, nego hrana sa 40% proteina u kojoj se kao izvor navode samo “proizvodi od mesa”.

Masti

Posle proteina, masti su sledeći sastojak na koji treba obratiti pažnju. Masti su psu potrebne kao izvor energije, kako bi imao zdravu kožu i dlaku, dok hrani daju teksturu i bolji ukus. Kao i proteini, masti mogu biti više ili manje kvalitetne. Među nekvalitetne masti spadaju one koje su visoko procesuirane i nije precizirano odakle potiču, već je navedeno samo “životnjska mast” ili “biljne masti”, dok su kvalitetne one kod kojih je naveden izvor, kao što su goveđa ili svinjska mast. Takođe je veoma dobro riblje ulje, kao i biljna ulja kod kojih je naveden izvor, kao što je suncokretovo.

Da bi ishrana psa bila balansirana, potrebno je da sadrži 10-15% masti, pri čemu ako primetite da se pas goji, procenat masti u ishrani treba održavati na oko 10%. Većina hrane za pse, kako vlažne, tako i suve, ima optimalan nivo masti, tako da je najvažnije utvrditi koji je izvor te masti. Čest problem u ishrani pasa je uzimanje masti kroz poslastice za pse, kao i često davanje masnih delova psima kroz ostake od ljudske hrane, jer suvišne masti pas često ne može da potroši i tako dobija na težini.

Karbohidrati

Ugljeni hidrati čine naveći deo ishrane pasa, sa čak 30% do 70% učešća u dobro balansiranoj ishrani. Budući da psi nisu striktno mesojedi, oni osim mesa mogu da koriste i ugljene hidrate kao izvor energije, a pošto nije dobro da pas dobije više od 3 grama proteina po kilogramu težine, hrana za pse uglavnom je sastavljena tako da nešto više od polovine čine ugljeni hidrati a ostatak proteini i masti. Osnovni izvor ugljenih hidrata svake dobre hrane za pse su pšenica, pirinač, ovas, hmelj i druge žitarice, namirnice koje su jednako zdrave za ljude kao i za pse.

Vlakna

Vlakna su tip ugljenih hidrata koji se nalazi u biljkama kao što su klice pšenice, šargarepa, brokoli ili jabuka. Digestivni takt psa ne može brzo da razloži vlakna, već njih razlažu korisne bakterije u stomaku, koje zatim od vlakana proizvode bitne masne kiseline. Druga vlakna pas ne može uopšte da svari, ali i ona su veoma važna za zdravlje digestivnog trakta, jer upijaju višak vode, smanjuju šanse za razvoj gojaznosti i regulišu probavu. Takođe, vlakna pomažu da pas duže ima osećaj sitosti. Mnogi kupci, posebno novi vlasnici pasa, čude se zašto brendovi kao što je N&D prikazuju jabuku ili nar pored komada mesa na ambalaži, kao dva osnovna sastojka hrane, ali kvalitetni ugljeni hidrati su zaista veoma važni za psa.

Hrana za štence

Štenci zahtevaju veliku pažnju, bez obzira da li je u pitanju jedno štene ili više njih, štene od nekoliko dana ili nekoliko meseci, pri čemu je pravilna ishrana najvažniji zadatak za vlasnika. Greške u ranoj ishrani mogu da dovedu do trajnih posledica, a tipičan primer je davanje hrane sa previše kalcijuma psima velikih rasa. Zbog toga naš univerzalni savet da svom psu dajete najskuplju hranu koju možete da priuštite dvostruko važi kada su u pitanju štenci. Za razliku od odraslih pasa, koji mogu jesti i manje kvalitetnu hranu (posebno ako je reč o velikim rasama koje je skupo hraniti premium proizvodima), štencima vredi davati najbolju hranu, kako bi se razvili do svog fizičkog i mentalnog maksimuma.

Pravilna ishrana štenaca počinje adekvanim hranjenjem majke u periodu dok štenci sisaju. Tokom svoje prve nedelje majka ima dovoljne rezerve mleka, koje se postepeno smanjuju do četvrte nedelje, dok apetit štenaca raste, tako da je majci potrebno posetepeno pojačavati ishranu do kraja četvrte nedelje. Tokom prve nedelje po rođenju majci se daje 50% više od njene porcije pre trudnoće, druge nedelje 100% više, a tokom treće nedelje i sve dok štenci ne počnu da jedu uglavnom čvrstu hranu 200% više, odnosno njena trostruka redovna porcija.

Oko četvrte nedelje polako se uvodi mekana hrana za štence. Oni će je veoma brzo prihvatiti i ubrzo će prestati da sisaju. Kako prestaju da sisaju smanjuju se i porcije za majku. Dve česte greške u ovom trenutku su ostavljanje hrane da bude stalno dostupna štencima, jer po njih može biti veoma loše ako previše jedu dok njihov probavni trakt još nije u potpunosti razvijen, dok je druga greška davanje mleka štencima. Svaki pas ima različitu toleranciju na kravlje mleko, a to važi i za štence. Neki mogu popiti malo kravljeg mleka, dok drugima ono neće prijati, što se vidi po reakcijama ne mleko (proliv i povraćanje), tako da je sa mlekom bolje eksperimentisati tek posle nekoliko meseci, kada organizam očvrsne. Proces navikavanja na čvrstu hranu (mada u ovom periodu na vlažnu, ne na suvu) obično traje oko 10 dana.

Već sa šest nedelja može se davati i suva hrana za štence. Važno je porcije davati u isto vreme, na istom mestu i sklanjati šta štenci ne pojedu, kako bi se naučili da jedu kada im se da. Kada posle drugog meseca štene uđe u period brzog rasta, najbolje je količinu potrebne hrane izračunavati kroz kalorije, koje su jasno naznačene na pakovanjima. Štenetu težine 5kg, koje će kada odraste imati 15kg, potrebno je 1000 kalorija dnevno, odnosno oko 200 kalorija po kilogramu telesne težine šteneta.

Između trećeg i sedmog meseca pas dobija stalne zube, zbog čega može jesti manje i sporije, tako da ako primetite promenu možete privremeno preći na vlažnu hranu. Tokom ovog perioda, odnosno prvih 6-7 meseci, ne propustite da kupujete najkvalitetniju hranu koju možete da priuštite, pridržavajući se generalnih saveta iz prve polovine ovog teksta. Ako niste sigurni, naša preporuka je hrana za štence brenda N&D i brenda Orijen, a kao i kod sve hrane za pse, najvažnija je količina i tip proteina, kao i tip karbohidrata. Za pse male i velike štence u ponudi je specijalna hrana za štence malih rasa i hrana za štence velikih rasa. Izazov može biti prehrana mešanaca za koje je nepoznato kako izgleda majka (udomljavanje napuštenih štenaca), i tada je najbolje da veterinar proceni koliko će pas biti veliki kada poraste, kako biste mogli dobro da odredite veličinu porcija tokom perioda rasta.

Kako pas raste, vrlo je važno dobro proceniti trenutak kada ćete preći na hranu za odrasle pse. Ako štenetu dajete hranu za odrasle pse ono možda neće dobiti sve hranljive materije potrebne za pravilan rast i razvoj, dok ako odraslom psu dajete hranu za štence on će ubrzo postati gojazan. Pritom, vrlo je važno znati koja rasa sazreva u koje doba. Male raste dostižu svoj puni rast i mogu se smatrati odraslima kada je ishrana u pitanju već sa devet meseci, dok najveće rase dostižu pun rast tek sa 18 meseci. Za većinu rasa, kao i za mešance, prosek je 12 meseci. To ne znači, međutim, da psa možete sa devet ili 12 meseci smatrati odraslim u smislu učenja i navika, jer pas će još mesecima imati mnoge navike tipične za štenad.

Hrana za starije pse

Smatra se da je pas “stariji” kada prevali polovinu maksimalnog životnog veka svoje rase, onosno sa oko šest godina kod velikih rasa, a sa osam ili devet godina kod malih rasa. Ishrana starijih pasa nije komplikovana ako nema potrebe za medicinskom hranom, a bilo da je pas sasvim zdrav ili ne, postoji nekoliko opštih pravila kada je upitanju ishrana starijih pasa.

Najčešći problem kod starijih pasa je gojaznost. Do gojaznosti dolazi jer stariji psi imaju manju želju za fizičkom aktivnošću, dok ih vlasnici uglavnom hrane isto koliko i ranije. Takođe, metabolizam postaje sporiji, pa čak i sa istim nivooim fizičke aktivnosti pas može da se ugoji. Kada pas počne da se goji to dodatno ubrzava starenje, tako da su gojenje i starenje dve procesa koja se međusobno podstiču. Najbolje rešenje, pored redovne šetnje, je hrana za starije pse, koja sadrži manje kalorija, manje masti, kao i više vlakana, koja pomažu probavu. Pored korekcije ishrane, starijim psima poželjno je i više ne davati kalorične poslastice, već poslastice od voća i povrća, koje psi jednako vole. Još jedan savet koji važi za svakog psa je pojačana dostupnost vode. Organizam starijih pasa ne može tako efikasno da reguliše nivo vode u telu, i zato ne sme da se dogodi da po nekoliko sati činija bude prazna jer vlasnik nije video da je pas popio vodu.

Pored gojaznosti, moguć je i suprotan problem, odnosno da pas ne pokazuje veliku želju za hranom i malo jede. Ako to primetite, morate odvesti psa kod veterinara, jer je moguće da razlog nije starenje, već problemi sa zubima, bubrezima, dijabetes, ili čak rak. Kada veterinar isključi ove probleme na vama je da pronađete novu hranu koja će se psu svideti. Iako postoji dosta problema sa konceptom hranjenja psa ljudskom hranom (što je okvirno u redu, ali sa dugom listom izuzetaka), može se desiti da psu u starijem dobu upravo najviše prija domaća hrana, koja uključuje kuvano meso i povrće. Ne treba nikako potpuno napustiti hranu za pse, jer je hrana kvalitetnih brendova savršeno balansirana, a davanjem psu samo ljudske hrane sigurno će doći do deficijencije nekog od ključnih nutritijenata.

Nekim psima potrebno je davati i dodatke ishrani, kao što je glukozamin, koji pomaže kod bola u zglobovima, ali, kao i kod ljudi, dodaci ishrani nisu rešenje za veće probleme sa zglobovima, već je rešenje u smanjenju telesne težine. Ovo se posebno odnosi na velike rase, koje češće imaju probleme sa zglobovima.

Ako imate više pasa i nije vam lako da kupujete posebnu hranu za starije pse, jer će se hrane neminovno pomešati i jedan pas će pojesti hranu drugog, naša preporuka je hrana za sva životna doba. Takva hrana može se davati štencima, odraslim i starijim psima. Ona nije idealna, ali je daleko bolje nego da npr. stariji pas pojede hranu za štene, koja sadrži pet puta više kalorija nego što mu je potrebno.

Za kraj

Nadamo se da smo vam u ovom blogu uspešno približili osnovna pravila za ishranu pasa. Mnogi sajtovi o psima, čak i sajtovi proizvođača hrane, navode da je najbolje konsultovati veterinara kada je u pitanju ishrana psa. Iskreno, mi smatramo da kada je pas zdrav, njegova ishrana nije posao veterinara, već posao vlasnika, koji mora da posmatra šta pas voli, kako podnosi koju hranu, da li napreduje i da usadi psu dobre navike.

Ponovimo još jednom, naš savet je da psa hranite najskupljom hranom koju možete da priuštite bez velikog udara na kućni budžet. Za početak, to može biti neki od best-buy brendova, kao što je Acana hrana za pse, kod kojih cena nije posebno visoka, a posle možete probati i sa drugima.

U Pet Spotu možete naći preko 20 brendova vrlo kvalitetne hrane za pse. Sada kada umete da tumačite etikete možete mnogo bolje razumeti u čemu su razlike među njima i odarati hranu koja najviše odgovara vašem psu, uključujući hranu za određenu rasu, hranu prilagođenu veličini i starosti psa, hranu koja će mu pomoći da smrša ili da lakše svari hranu. Za početak, nabavite hranu koja je 30% skuplja od hrane koju trenutno koristite i uporedite nutritivne vrednosti - videćete da postoji velika razlika, pre svega u izvorima proteina, masti i ugljenih hidrata, a to ulaganje vratiće vam se višestruko, u vidu zdravijeg, srećnijeg i dugovečnijeg ljubimca.