Kreirajte savršeni akvarijum za ribice

Vodič za odabir ribica, kupovinu akvarijuma, pumpe, filtera i grejača za akvarijum

Briga o ribicama je drugačija od brige o drugim ljubimcima, jer zahteva manje emocionalne a više intelektualne angažovanosti. Ribicama su potrebni savršeni uslovi, i samo ako ste vrlo pažljivi vaše ribice će biti srećne, živeće dugo, a vi ćete u svom stanu imati perfektnuu kopiju jednog delića jezera Tanganjika ili rečice u Amazoniji. Iskusni akvaristi imaju izreku "Mi ne brinemo o ribicama, mi brinemo o vodi" i upravo to je suština akvaristike - kako postići da voda u akvarijumu ima savršen nivo kiseonika, toplotu, čistoću i pH vrednost, samo korisne bakterije, itd. I obaveze poput čišćenja akvarijuma ili lečenja ribica nerazdvojne su od brige o vodi, jer se ribice razboljevaju upravo zbog prljave vode, i postoji samo mali broj poslova, poput zaštite mladih ribica, koji nemaju veze sa kvalitetom vode.

Srećom, akvaristika nema strmu krivu ovladavanja materijom. Možete početi sa manjim akvarijumom za slatkovodne ribice, kojem je potreban samo filter i nastaviti da učite u hodu, kako biste za par godina došli do fantastičnog akvarijuma od više stotina litara, vašeg ličnog komada koralnog grebena, sa svim pripadajućim vrstama riba.

Ako sada želite da načinite prvi korak, odnosno prvi zaron u akvaristiku, na pravom ste mestu.

​Koje ribice za akvarijum odabrati?

​Prema njihovom prirodnom staništu, ribice za akvarijum dele se u tri grupe:

Slatkovodne ribice koje tolerišu hladnu vodu. To su tzv. "pond" ribice, odnosno vrste koje uspevaju u ukrasnim jezercima, pre svega zlatne ribice i japanski šarani. Ovim ribicama nije potreban grejač u akvarijumu.

Tropske slatkovodne ribice. Ovaj tip ribica najčešće nalazimo u akvarijumima, a uključuju nekoliko velikih familija, od kojih se svaka dalje deli u podfamilije. pri čemu su ribice iz svake podfamilije i svake vrste veoma različite. Najpoznatije familije su ciklidi, među kojima su najprepoznatljiviji diskusi i skalari, zatim živorotke, koje uključuju podfamilije kao što su platike, sifoi, moliji i gupiji, i konačno tetre, male ribice koje žive u jatima. Tropske slatkovodne ribice su najčešće vrste iz toplih jezera Afrike, kao što su Tanganjika ili Malavi, ali obuhvataju i mnoge vrste iz srednje i južne Amerike, uz poneku vrstu iz Azije. Tropskim slatkovodnim ribicama potrebni su grejači u akvarijumu.

Morske ribice, koje se čuvaju u akvarijumima sa slanom vodom. Ove ribice nisu za početnike, i zato se akvarijumima sa slanom vodom nećemo baviti u ovom tekstu.

Kada se odlučite da li ćete čuvati ribice koje traže toplu ili hladnu vodu, naš savet je da odaberete ne više od dve ili tri vrste ribica za početak. Odaberite ribice slične veličine (sem ako planirate baš veliki akvarijum), koje dobro tolerišu druge vrste, jedu istu hranu i traže istu temperaturu, jer i ribice koje žive u hladnoj vodi su različite, neke vole malo topliju, neke malo hladniju vodu.

​Mali akvarijum je velika obaveza

Saveti za izbor akvarijuma mogu se sumirati u jednoj rečenici: što veće to bolje. Iako su mali akvarijumi najpopularniji, pogotovu kada se kupuju za decu, ali mali akvarijumi imaju tri značajna nedostatka:

- Ribicama će biti tesno, zbog čega će biti pod stresom, a stres je glavni razlog za razboljevanje i smrt ribica;

- U malom akvarijumu je daleko teže precizno održavati kvalitet vode, jer se svaka varijacija daleko brže izražava i imate manje vremena da reagujete;

- U malom akvarijumu nećete imati dovoljno mesta za dodatnu opremu koju poželite, a ribice će biti preblizu pumpe i filtera, što za njih takođe može predstavljati izvor stresa.

Akvaristi savetuju kupovinu akvarijuma od barem 20 litara, čak i za apsolutnog početnika, jer što je akvarijum veći, uslovi u njemu se lakše kontrolišu. Početniku to može zvučati kao preveliko, ali budući da cene akvarijuma nisu visoke, zaista je dobra ideja početi sa akvarijumom od barem 15 litara.

Izbor akvarijuma je posebna priča, ali suštinski ne možete mnogo pogrešiti ako kupite bilo koji akvarijum sem najmanjih, i jedino je važno zapamtiti da su akvarijumi veoma, veoma teški, te da se ne mogu držati na ormarićima od iverice ili starim stočićima. Sa estetskog stanovišta najbolji su nosači-ormarići za akvarijum koji se kupuju sa akvarijumom i istog su dizajna, a nije loša ideja ni naručiti od stolara ojačani ormarić sa istim frontovima kao što je ostatak nameštaja u sobi.

​Pozicija akvarijuma

Naš je stav da je akvarijum najlepši deo bilo koje sobe, jer ni najnoviji TV ni umetnička slika ne mogu da se takmiče po atraktivnosti sa velikim, lepo uređenim i osvetljenim akvarijumom punim šarenih ribica. Međutim, akvarijum ne možete postaviti bilo gde, i potrebno je pridržavati sledeća tri pravila:

1. Akvarijum mora biti u delu sobe gde su najmanje toplotne fluktuacije, što između ostalog znači da ne treba da bude pored izvora toplote;

2. Akvarijum ne sme biti na suncu. Previše sunca ubrzaće rast algi, a sunce će takođe i podizati temperaturu vode tokom dana. Zato, akvarijum neka bude dalje od prozora.

3. Treće pravilo je opciono, a ono glasi da akvarijum treba staviti u miran deo stana. Većina akvarista tvrdi da ribice žive duže, aktivnije su i zdravije ako su u delu stana u kome se retko šta događa, odnosno nema brzih pokreta i jakih zvukova, nema ljudi koji prilaze i udaljavaju se svaki čas, jer sve to stresira ribice. Sa druge strane, firme koje postavljau akvarijume u tržne centre i druge objekte koji su sinonim za gužvu, kažu da je to nebitno, i da će ribice biti daleko srećnije u kvalitetnom velikom akvarijumu pored koga konstantno prolaze ljudi i dodiruju staklo, nego u prosečnom kućnom akvarijumu, u kome su u potpunom miru.

Kada kupite akvarijum, a pre nego što postavite pumpu, filter ili grejač, i naravno pre nego što kupite ribice, potrebno je da formirate akvarijum, odnosno da fizičko-hemijski pripremite vodu u akvarijumu za dolazak ribica. Filter, grejač i pumpu možete postaviti čim sipate vodu, ali ih naravno nećete uključiti pre nego što voda bude dobra i ribice pristignu. Obavezno pročitajte neki od vodiča za formiranje akvarijuma, jer je potrebno proći niz postupaka kako bi voda bila adekvatna da se ribice puste u nju. Uskoro ćemo i na našem blogu objaviti tekst na tu temu.

Filter za akvarijum

Jedna od najčešćih zabluda među onima koji kupuju prvi akvarijum jeste da ima ribica kojima nije potreban filter u akvarijumu. Tačno je da ima ribica koje su izdržljive i podnose loše uslove, međutim sve ribice zagađuju izmetom svoj akvarijum i iz tog razloga im je potreban filter, koji prevashodno izvlači amonijak, nitrate i nitrite iz vode. Fizičko čišćenje izmeta sa dna u kombinaciji sa promenom dela vode svakih par dana može održati najizdržljivije ribice u životu neko vreme, međutim takav život je mučenje za ribicu, i zato je neophodno akvarijum opremiti filterom.

Filter najčešće istovremeno obavlja i funkciju aeratora, odnosno stvara mehuriće u vodi, kako bi se povećao nivo kisonika. Česta je zabluda da mehurići donose kiseonik u vodu, jer ono što se ustvari dešava jeste komešanje vode mehurićima, čime se postiže da veći broj molekula sa površine dođe u kontakt sa vazduhom, tako da kiseonik u akvarijum ulazi iz sloja vazduha iznad akvarijuma.

Po načinu filtracije, postoje tri tipa filtera, pri čemu mnogi kombinuju dva različita tipa filtracije, za što bolji učinak:

- Mehanička filtracija, koja hvata otpad u akvarijumu, kako bi što pre bio uklonjen;

- Hemijska filtracija koristi aktivne materije koje reaguju sa polutantima i stvaraju manje štetna jedinjenja;

- Biološka filtracija podrazumeva uvođenje korisnih bakterija koje se hrane polutantima u akvarijum.

Zavisno od konstrukcionog rešenja, filteri se mogu postavljati van akvarijuma, kačiti se na rub akvarijuma ili potapati u akvarijum. Sva tri rešenja su popularna i imaju svoje zagovornike. Veliki akvarijumi obično koriste samo spoljne filtere. Filteri koji su van akvarijuma se lakše održavaju (u smislu da se ribice ne uznemiravaju), a filteri koji su potopljeni u vodu nemaju cevčice za uzimanje prljave i vraćanje čiste vode koje štrče. Filter koji se kači na rub akvarijuma (hang-on filter) poseduje deo koji je na suvom i deo koji je potopljen, ali nema cevčice za dovod i vraćanje vode kao spoljni filter. Veoma su interesantni filteri koji ne koriste struju, već su mehanički ili mehaničko-biološki, a mogu biti u formi loptica ili sunđera. Potrebno je određeno iskustvo da biste koristili samo ovaj tip filtera u akvarijumu, bez ikakve forme električne energije.

Kada kupujete filter proverite za koliko je veliki akvarijum predviđen, ali u praksi veoma je teško pogrešiti i kupiti preslab filter, jer i najslabiji filteri mogu da filtriraju akvarijume od 30 litara. Savetujemo da filteri koji koriste strujnu utičnicu ne budu uključeni direktno iza akvarijuma, odnosno da se akvarijum ne postavlja direktno ispred utičnica, zbog mogućeg prosipanja vode. Jedna od bitnih osobina filtera je i njegova bučnost. Ako spavate u sobi u kojoj je akvarijum (divan je osećaj pred spavanje gledati diskretno osvetljen akvarijum), dobro je uložiti koji dinar više u tihe modele.

Ovde treba pomenuti i čemu služi pumpa za akvarijum. Kao što smo već pomenuli, većina filtera ima i funkciju aerijacije, tako da prosečnom akvarijumu nije potrebna pumpa ako ima takav filter. Ono što treba reći jeste i da su samo potapajući filteri dobri aeratori, jer mehurići putuju celom dubinom akvarijuma, tako da ako nemate potapajući filter ili imate relativno veliki akvarijum, dobro je kupiti i pumpu, po mogućstvu što tišu. Pumpa se često povezuje za ukrasni element iz koga izlaze mehurići, poput ukrasnog kamena. Osim vazdušnih pumpi, postoje i vodene pumpe, koje cirkulišu vodu u akvarijumu, a koriste se za veće akvarijume.

​Grejač za akvarijum

Kao što smo već napomenuli, grejač za akvarijum obavezan je deo opreme samo za morske ribice i za slatkovodne ribice koje zahtevaju temperaturu iznad tipične sobne temperature. Te slatkovodne ribice obično se nazivaju "tropske", što zbunjuje početnike, jer su gotovo sve ribice koje se čuvaju u akvarijumima suštinski tropske. Kao i kada su u pitanju filteri, na svakom grejaču je deklarisano koliko veliki akvarijum može da greje.

Danas su ubedljivo najpopularniji grejači za akvarijum u formi epruvete, koji se potapaju u akvarijum bilo potpuno, bilo tako da kapica grejača viri iz vode. Sam grejač je pod vodom, vakuumski prilepljen za ivicu akvarijuma ili bez oslonca, sa kablom za napajanje koji ide do utičnice. Što je model skuplji ima više opcija, ali i povoljni modeli su sasvim dobri, iako najpovoljniji nemaju ugrađeni termometar. Za velike akvarijume može se koristiti više ovakvih grejača ili se mogu koristiti grejači koji se postavljaju ispod podloge, koji su teži za instalaciju i održavanje, ali vrlo ravnomerno greju.

Stigli smo i do kraja našeg prvog bloga o akvaristici. U sledećem blogu iz ove serije bavićemo se narednim koracima u kreiranju akvarijuma: odabirom kombinacije vrsta ribica za vaš akvarijum, postavljanjem osvetljenja, biljaka i ukrasa, izborom hrane i održavanjem akvarijuma.

Kakva su vaša iskustva sa izborom akvarijuma, filterima i grejačima? Pišite nam u komentarima!