Paraziti, večiti neželjeni gosti pasa

Način na koji paraziti žive je jedan od najboljih primera specijalizacije u prirodi, kao mozak čoveka ili trk geparda. Paraziti su ovladali neverovatnim načinima da pronađu domaćina i ostanu na njemu dovoljno dugo da ostave iza sebe sledeću generaciju. Moždani parazit Toxoplasma gondii nagoni miša da izgubi strah od mačaka, kako bi mačka pojela miša i kako bi parazit prešao na mačku, dok vaška Cymothoa exigua postepeno jede jezik ribe i zatim nastavlja da živi u njenim ustima i čak obavlja funkciju jezika dok uzima deo hrane za sebe.

Strategije koje koriste krpelji i buve možda nisu tako dijabolične, ali su jednako uspešne. Buva može da provede dve godine bez hrane u fazi lutke, zalepljena za bilo kakvo bezbedno, meko utočište i izaći će tek kada oseti vibracije i ugljen dioksid koji stvara životinja u blizini. Krpelj se navodi po toploti i čim se zakači na telo žrtve ispušta lokalni anestetik, kako životinja ili čovek ne bi osetili ubod. Oba parazita mogu biti stalno prisutni na psima, kao što je slučaj sa lutalicama, a neki psi tako dobro tolerišu buve da se gotovo ni ne češu. Naravno, to nije znak da parazite treba ignorisati, jer se buve mogu nastaniti i u domu, a komarci i krpelji prenose opasne bolesti.

Unutrašnji paraziti pasa

Paraziti koji koriste pse kao svoje domaćine (ili koriste pse pored drugih vrsta), mogu biti unutrašnji ili spoljašnji, dok unutrašnji mogu biti prilagođeni životu u digestivnom traktu ili prilagođeni životu u drugim organima.

Jedini parazit koji ne živi ni na koži ni u digestivnom traktu je srčani crv. Ovaj parazit nije tako čest kao što se ponekad misli, jer su za prenos potrebni zaraženi komarci, drugi zaraženi psi i adekvatna temperatura. Srčani crv nastanjuje se u srcu psa i otežava rad srca, a prisustvo crva manifestuje sa najčešće samo kao kašalj. Testovima se lako utvrđuje prisustvo srčanog crva i zatim se počinje sa terapijom, a kobni su slučajevi kada infestacija dugo traje i nije lečena, a često i slučajevi kada se psu sa odraslim crvom da preparat koji ubija larve.

Pljosnati crvi imaju najnegativniju reputaciju, jer mogu narasti do pet metara dužine i kod lutalica se često mogu videti kako vise iz anusa psa. Pljosnatim crvima najčešće se zaražavaju psi koji jedu sirovo meso i psi koji su u kontaktu sa divljim životinjama ili dele stanište sa divljim životinjama, posebno lovački psi. Takođe mogu na pse preći i sa glodara. Efikasno se uništavaju antiparazitskim sredstvima, a i pored velike dužine do koje mogu porasti, nisu kritično opasni za pse.

Valjkasti crvi su najrašireniji paraziti pasa, a mogu preći i na ljude, iako ne kontaktom sa psom, već kontaktom sa kontaminiranim tlom. Reč je u crvima koji žive u crevima psa i tu se hrane, a najčešći simptom je manja telesna težina obolelog psa. Valjkasti crvi šire se putem izmeta, a larve ostaju na tlu u čaurama i mnogo nakon raspadanja izmeta, tako će se drugi pas koji njuši tlo lako zaraziti. Sredstva za zaštitu od parazita su veoma efikasna u borbi protiv valjkastih crva, tako samo jedna Nexgrad Spectra tableta ubija 98-99% valjkastih crva.

Bičasti crvi su opasniji, jer izazivaju oboljenja debelog creva psa, u kome žive. Zavisno od jačine infestacije, simptomi mogu biti veoma izraženi (bol prilikom dodirivanja stomaka, veoma bleda koža kao posledica anemije) ili veoma blagi, ako je infestacija manjeg obima. U zavisnosti od jačine infestacije, često dolazi i do manjeg ili većeg gubitka apetita i težine. Međutim, događa se i da nema apsolutno nikakvih simptopma kod nekih pasa, što je opasno za druge pse, jer se bičasti crvi veoma lako prenose, a često vlasnici nisu svesni da su njihovi psi izvor zaraze. Čišćenje od bičastih crva obavlja se preventivno kod štenaca, a kod odraslih pasa ako se utvrdi prisustvo ovih crva analizom stolice. Antiparazitski preparati drastično smanjuju populaciju crva već posle nekoliko dana, uz puno izlečenje već posle jednog meseca. Bičasti crvi ne mogu preći na ljude.

Kukasti crvi uglavnom su prisutni samo kod štenaca, za koje mogu biti veoma opasni. Ako štenci nisu dobili preventivne lekove, infestacija kukastim crvima manifestovaće se kroz smanjenu težinu i zaostajanje u razvoju. Ako postoji zaraza, biće prisutna u celom leglu. Kukasti crvi teoretski mogu preći na čoveka, ali ne mogu živeti u ljudskom organizmu, iako jajašca izazivaju crvenilo u dodiru sa kožom. Kukasti crvi tretiraju se preventivno kod štenaca istim preparatima kojim se tretiraju i drugi crvi, a nestaju ubrzo posle tretiranja.

Prepoznajte prisustvo unutrašnjih parazita

Često se kaže da je praktično nemoguće izbeći da pas nosi neke parazite, jer često se pas ne ponaša drugačije, niti izgleda drugačije ako ima parazite. Međutim, prisustvo većine parazita moguće je otkriti po spoljnim znacima. To se, pre svega, odnosi na unutrašnje parazite, a simptomi mogu biti akutni, hronični, ili u vidu promena u ponašanju. Akutni simptomi su dijareja ili vrlo meka stolica, krv u stolici i povraćanje, a hronični mršavljenje, nadimanje stomaka i loš izgled krzna. Smanjenje apetita i letargija su dve tipične promene u ponašanju koje indikuju prisustvo parazita. Testovi su veoma brzi i efikasni, pri čemu nisu ni previše skupi, tako je svaki od ovih simptoma razlog da posetite veterinara. 

Spoljni paraziti 

Vaške i grinje su najmanji spoljni paraziti. Pseće vaške ne mogu preći na ljude, jer se radi o drugoj vrsti, a eliminišu se sredstvima za spoljnu upotrebu, kao što su šamponi, a zatim i sredstvima koja kruže kroz krvotok i štite od većine parazita (kao što je NexGard). Vaške koje piju krv stvaraju bolne ranice, ali su spore, dok su vaške koje grizu manja napast za pse i brže se kreću. Posebno osetljivi su psi sa slabim imunim sistemom, poput neuhranjenih i starijih pasa.

Šugarci su vrsta grinja, mada imaju dosta sičnosti i sa krpeljima. Zaraza šugarcem, odnoso pseća šuga, veoma je vidljiva i potrebno je hitno lečenje, jer može preći na ljude. Šuga se može lečiti preparatima za spoljašnju upotrebu ili univerzalnim preparatima protiv parazita za unutrašnju upotrebu, a koža i krzno počinju da se oporavljaju već posle nekoliko dana upotrebe.

Gde psi "nalaze" buve i krpelje?

Iako buve i krpelji žive u zelenilu, mnogi vlasnici pasa koji žive u centrima gradova i čiji psi ne idu u žbunje i duboku travu takođe imaju probleme sa parazitima. Naše kolege čiji psi provode više vremena u prirodi ili imaju travnato dvorište imaju nešto više susreta sa spoljnim parazitima, ali to ne znači da psu treba braniti da odlazak u zelenilo, već samo da je, ako je pas često u prirodi, potrebno obratiti posebnu pažnju da se NexGard, Frontline i slični preparati uzimaju na vreme, bez pauza između kraja dejstva jedne doze i uzimanja nove.

Buva ima najviše u vlažnim, senovitim travnjacima i niskom žbunju, dok krpelja najviše ima u visokoj travi, kao i na vertikalnim objektima, poput kamenih ili drvenih ograda. Krpelja nema na drveću, i ako vam je nekada pao krpelj na vrat, on nije došao sa drveta, već sa nekog drugog visokog objekta. Buve mogu preći na životinju i sa čoveka, zadržavajući se privremeno na čarapama, ali daleko je veća opasnost od silaska buve sa psa u životni prostor. Buve je veoma teško uništiti kada uđu u stan, jer jedna ženka leže 500 jaja dnevno, posebno jer su u stadijumu lutke buve otporne na insekticide. Upravo zato je veoma važno da pas u svom krvotoku ima preparat kao što je NexGard, jer on ubija buve za osam sati od momenta ugriza, a buva uglavnom neće pokušati da napusti psa na koga se upravo zakačila. Dok krpelji mogu imati više domaćina tokom života, buve uglavnom ne menjaju domaćina (iako će položiti jaja i u okolini).

Univerzalni antiparazitski preparati

Oba najpopularnija preparata za zaštitu pasa od parazita, NexGard i Frontline, proizvodi nemački farmaceutski gigant Boehringer Ingelheim. Kompanija takođe proizvoti Heartgard, preparat koji štiti isključivo od srčanog crva i može se koristiti do 30 dana posle infestacije, a takođe eliminiše i valjkaste i kukaste crve.

NexGard i NexGard Spectra

Preparat NexGard sadrži insekticid afoksolaner, koji ubija odrasle buve, kao i više vrsta krpelja (krpelje već za četiri sata). Ovaj insekticid, koji se 30 dana zadržava u krvotoku psa, ubija buve pre nego što uđu u fazu života u kojoj polažu jaja, tako da ne štiti samo vašeg psa, već i stan. NexGard pomaže u čišćenju psa od buva i ako nije korišćena nikakva zaštita, odnosno pas već ima buve, pri čemu tada pas ne sme boraviti u stanu. Afoksolaner je veoma bezbedan za pse. Zabeleženo je dva do četiri puta manje nuspojava nego kod drugih insekticida i akaricida. Godišnje u SAD bude prijavljeno oko 500 reakcija na afoksolaner, pri čemu su 90% blage, pri čemu u SAD živi čak 50 miliona pasa. Kada se uzmu u obzir neprijavljeni slučajevi, učestalost neželjenih reakcije se procenjuje na 0.1-0.5%.

NexGard Spectra osim afoksolanera sadrži i milbemicin, koji ubija parazite u probavnom traktu psa, larve veoma opasnog srčanog crva (Dirofilaria immitis.), kao i crve koji mogu živeti u oku i plućima. Reč je o najpotpunijem i najsavremenijem preparatu za zaštitu pasa od parazita, zbog čega je i stekao tako veliku popularnost. Preparat se žvaće, ima ukus govedine i psi ga uvek rado jedu.

NexGard i NexGard Spectra su veoma efikasni u lečenju i prevenciji šuge, odnosno u eliminisanju parazita šuragrca. Čak 99% parazita nestaje posle prvog meseca upotrebe, a 100% posle drugog meseca. Isto važi i za demodikozu, šugu glave koju izaziva drugi tip šugarca. sa 97% uspeha posle prvog meseca i 98% uspeha posle drugog meseca.

Iako pas može konstantno da koristi NexGard Spectra preparat, na svakih 30 dana, mnogi veterinari savetuju da se koriste smo u sezoni buva, krpelja i komaraca (proleće-leto), a se da potom koristi ogrlica protiv parazita, ili drugi preparat sa samo jednom aktivnom supstancom, kao što je NexGard.

Frontline Combo i Frontline Tri-Act

Frontline Combo je jednako popularan preparat za zaštitu od parazita kao NexGard, a razlika je pre svega u načinu primene, jer se nanosi na kožu, kao i u tome što se duže prodaje, njegova dejstva su bolje proučena i što koristi drugu supstancu. Dok NexGard koristi parasiticid afoksolaner, koji je sintetizovan relativno nedavno (2014), Frontline koristi fipronil, dokazani insekticid, koji se primenjuje već decenijama širom sveta. Frontline Combo u svom sastavu, pored fipronila, poseduje i S-metopren, inhibitor rasta, koji onemogućava da buva pređe iz stadijuma jajašca u stadijum larve i iz stadijuma larve u stadijumu odrasle buve. Dok afoksolaner cirkuliše kroz kra, fipronil se zadržava u lojnim žlezdama i polako ispušta tokom 30 dana, čime se na površini kože zadržava stalni sloj ovog insekticida. Frontline nije efikasan u lečenju i prevenciji šuge kao NexGard, mada je veoma rektko da pas koji je zaštićen Frontline-om dobije šugu.

Kao i kod NexGard/NexGard Spectra paketa, i Frontline poseduje snažniju varijantu sa dodatnom aktivnom supstancom - Frontline Tri-Act. Ta dodatna supstanca je permetrin, koja odbija deo parazita i pomaže da paraziti koje ne odbije brže uginu. Istraživanja su pokazala da Frontline Tri-Act ubija preko 90% krpelja u prvih šest sati, i to tokom svih 30 dana od upotrebe. Za neke vrste krpelja efikasnost je preko 99% tokom prvih šest sati. Budući da je uglavnom potrebno više od šest sati da krpelj prenese bilo koju bolest, ovaj podatak je veoma važan. Frontline Tri-Act posebno je efikasan protiv letećih insekata, posebno komaraca. Budući da ne ulazi u krvotok, fipronil nije nimalo rizičan za psa, međutim veoma je toksičan za ribe i pčele, na koje može slučajno preći.

Razlika između NexGard i Frontline preparata

Budući da oba preparata proizvodi ista kompanija i da razlika u ceni nije tako velika, postoje li zaista bitne razlike između NexGuard-a i Frontline-a? U smislu da su oba preparata veoma pouzdana, razlika ne postoji. Međutim, razlike u načinu aplikacije (oralna aplikacije ili nanošenje na kožu) i u sastavu, direktno se odražavaju na performanse dva preparata:

Prednosti NexGard preparata:

• Lakše se daje

• NexGard Spectra štiti od srčanog crva, stomačnih crva, očnog crva i plućnog crva

• Brže ubija krpelje

• Daleko je efikasniji protiv šuge

• Ne mora ponovo da se uzima ako pas uđe u vodu tokom prvih 48 sati posle nanošenja, kao što je slučaj sa Frontline-on

• Bolji je za pse koji žive sa decom, jer nema opasnosti da deca koja maze psa unesu insekticid rukama u svoj organizam

• Afoksolaner nije štetan po okolinu kao finopril u Frontline-u

Prednosti Frontline preparata:

• Može da se daje bremenitim kujama i kujama koje doje

• Frontline Tri-Act ubija leteće insekte i odbija krpelje i insekte

• Brže ubija buve

• Može se dati i štencima čija je težina manja od 2kg

• U prodaji i je Frontline za mačke, što nije sličaj sa NexGard-om

• Nema rizika za psa, dok reakcije na NexGard ima oko 0.5% pasa (blage reakcije)

• Ubija buve i krpelje čim dođu u kontakt sa krznom, ne tek kada ugrizu psa

Ogrlice protiv parazita

Kada su u pitanju ogrlice protiv parazita, one mogu biti repelenti ili aktivne, pri čemu su samo aktivne ogrlice, koje lagano ispuštaju sredstvo protiv parazita u kožu psa, jednako efikasne kao Nexgard ili Frontline preparati. Ako pogledamo rezultate testova na velikom broju pasa, ogrlice su za nekoliko procenata manje efikasne od preparata, oko 95% prema 98%. Pasivne ogrlice, tj. repelanti, najčešće na biljnoj bazi, uglavnom se koriste od oktobra do marta, tokom hladanih meseci kada paraziti miruju. Deo veterinara smatra da pasivne ogrlice nisu potrebne, odnosno da pas treba tokom toplih meseci da nosi aktivnu ogrlicu ili da koristi preparate, a da tokom hladnih meseci bude bez zaštite, kako bi se organizam odmorio od hemijskih supstanci. Međutim, uvek kada se pravi pauza u nošenju aktivne ogrlice ili u korišćenju preparata, neophodno je na proleće testirati psa na prisustvo srčanog crva. U slučaju da se otkrije srčani crv, on se uklanja iz sistema posebnim sredstvima, jer ako pas dobije oralne preparate za zaštitu nakon što je već dobio srčanog crva, to može biti pogubno po životinju.

Za ogrlice je karakteristično da su uspešnije u borbi protiv krpelja nego protiv buva. Budući da krpelji gravitiraju ka glavi psa, ogrlice su uspešne u odbijanju i uništavanju krpelja odmah po ugrizu, jer je najveća koncentracija antiparazitskih sredstava iz ogrlice upravo oko glave i vrata spa, a isto važi i za pasivne ogrlice. Buve, sa druge strane, ne biraju gde će se naseliti i moguće je da neke buve u blizini repa prežive čak i kada pas ima aktivnu ogrlicu, posebno kada se radi o većim psima. Ne preporučuje se korišćenje ogrlica u porodicama sa malom decom, koja mogu doirivati ogrlicu i potom staviti prste u usta, kao ni stavljanje ogrlice psima koji se često igraju borbe sa drugim psima, uz stalne blage zagrize u predelu vrata.

Koji preparat vi korisite? Kakva su vaša iskustva? Recite nam u komentarima!