Lovački psi su najstariji psi. Pre više od 20.000 godina ljudi su počeli da se približavaju čoporima vukova, koriste ih u lovu i od tih vukova nastali su prvi lovački psi. Lovački psi su u ravničarskim predelima odabirani za brzinu i izdržljivost, u šumskim predelima uglavnom za sluh i njuh, tako da je i diferencijacija lovačkih pasa počela veoma rano, u osvit civilizacije. Naredne dve velike grupe pasa, ovčarski i psi čuvari, nastaju tek kada su lovački psi već postali diferencirani.

Lovačke pse danas je moguće naći u tri od sedam savremenih grupa pasa. Nema ih samo u ovčarskoj, toy, terijerskoj i ne-sportskoj grupi, mada su i ovčari i terijeri po mnogo čemu takođe lovački psi.

U sportskoj grupi su lovački psi koji lociraju plen ili donose pogođen plen. Najpoznatije rase su seteri, retriveri, španijeli i pointeri.

U goničko-tragačkoj grupi su rase koje aktivno gone ili traže plen. Grupa obuhvata rase kao što su bigl, bloodhound, vipet, ridžbek, baset i veliki broj goniča sa svih meridijana.

U radnoj grupi, koja obuhvata pse koji mogu naučiti da obavljaju korisnu aktivnost, takođe nalazimo nekoliko rasa koje su izvorno lovačke, kao što su pinčer i argentino.

Interesatno je da postoji i potpuno alternativna teorija o poreklu pasa, po kojoj su psi nastali od vukova koji su počeli da prilaze selima, pre svega đubrištima. Ljudi su po toj teoriji počeli da zadržavaju najposlušniju pronađenu štenad, kako bi od njih stvorili pse čuvare. Po toj teoriji, psi čuvari su malo stariji od lovačkih. U ovu teroriju danas veruje manji broj naučnika, jer postoje dokazi da su ljudi i vukovi bili bliski i pre nastanka poljoprivrede. Iz očuvanih tragova stopa u pećini koja je posle obrušavanja bila hermetički zatvorena, vidi se da je odrastao vuk poslušno išao za desetogodišnjim detetom, pre skoro 30.000 godina.

Sve do pre nekoliko stotina godina svi lovački psi zaista su se koristili za lov i tek otkada je lov stavljen pod zakonske okvire, a lovački psi polako su počeli da postaju i kućni ljubimci. Zbog skorog (genetski gledano) prelaska iz režima psa za lov u pse ljubimce, lovni instikti ovih pasa su i dalje veoma jaki. Međutim, to nije ništa loše, jer ih upravo ti instikti čine dobrim ljubimcima.

Odlike lovačkih pasa

Karakteristika pasa koja ih izdvaja od svih drugih životinja je njihova sposobnost tumačenja signala, želja i emocija čoveka. Čak i daleko inteligentnije životinje, kao što su šimpanze, ne prate tako blisko šta čovek radi, mada u slučaju šimpanze, ne zato što ne bi umeli, već zato što ih ne zanima. Ta karakteristika psa ima i svoju negativnu stranu, koja se ogleda u tome da je pas manje sposoban da donosi odluke ako nema naznaku od čoveka o tome šta je poželjno (zato pripitomljeni vukovi daleko brže rešavaju logičke zadatake od pasa, jer ne čekaju na "objašnjenje").

Ova fokusiranost psa na želje čoveka najizraženija je kod lovačkih i ovčarskih pasa. Lovački psi se izuzetno lako dresiraju, ali mogu postati nesnosni bez dresiranja, bilo da se to ogleda u tome što će da odlutaju, ili da prave štetu u stanu. Naravno, dresura ne mora biti profesionalna, već štene treba učiti šta je poželjno, a šta ne bi trebalo da radi. Nije loša ideja obaviti profesionalnu dresuru sa lovačkim psom, jer su rezultati praktično zagarantovani.

Pored fokusa na želje i instrukcije vlasnika, bitna karakteristika lovačkih pasa je njihova društvenost, što se odnosi na slaganje sa ljudima i slaganje sa drugim psima. Mnogi lovački psi, posebno goniči, love u grupama i izuzetno dobro funkcionišu sa drugim psima. Lovački psi su odlični za porodice sa decom, posebno ako su odrasli sa porodicom vlasnika. Jedan od razloga zašto su lovački psi dobri za decu je njihova ljubav prema igri, ali treba obratiti pažnju kada se deca igraju sa psom u stanu. Lako se dogodi da nešto bude oboreno i zato je preporuka da se igra uglavnom praktikuje napolju.

Nijedan lovački pas nije ljubimac kome će biti prijatno da provodi manje od tri sata dnevno napolju. Lovački psi su najsrećniji ako mogu istrčati na veće zelene površine, a za fizičko i psihičko zdravlje potrebno im je više sati aktivnosti dnevno. Mnogi od njih su dobri trkači i idealno su društvo za džoging ili vožnju bicikla. Lovački psi su dobri psi za porodice ukoliko u domu ima više potencijalnih šetača koji će da izvode psa. Budući da su lojalni i poslušni, deca ih mogu šetati, tako da ne treba oklevati da uzmete lovačkog psa jer se plašite da to nije pas za dom. Oni će biti veoma srećni i dobri u stanu ako dobijaju dovoljno fizičke aktivnosti tokom dana.

Većina lovačkih pasa, posebno retriveri, odlični su plivači, tako da je poželjno uvrstiti plivanje tokom toplih meseci kao jednu od sportskih aktivnosti. Budući da su lovački psi veoma energični, nađite tip loptice koju možete daleko da bacite, bacajte frizbi ili koristite bacač loptica kako biste imali način da bez prevelikog zamaranje držite psa animiranim duže vreme. Ako želite da budete kreativni, možete smisliti igre skrivanja predmeta, kao i igru skrivanja u kojoj ćete sakriti predmet koji ima određeni miris, tako što ćete predmetom dotaći više tačaka na putu, da bi pas predmet tražio po njuhu. Iskustva vlasnika sa biglovima, labradorima ili basetima pokazuju da rase koje koriste njuh da traže plen posebno vole ovakve igre.

Nekoliko rasa retrivera

Mali lovački psi i veliki lovački psi se donekle razlikuju po mentalitetu. Iako može delovati da su mali lovački psi pogodniji za život u stanu, manje rase su živahnije, te ako nemate dovoljno slobodnog vremena da se igrate sa njima, zajednički život može biti teži nego sa velikim psima, koji su po prirodi staloženiji. Lovački psi mogu više lajati i zavijati od drugih pasa, jer je kod njih taj tip oglašavanja ohrabrivan iz generacije u generaciju sve donedavno, budući da su na taj način komunicirali sa lovcima i drugim psima sa kojima love.

Još jedna interesantna karakteristika lovačkih pasa je to da se uglavnom dobro slažu sa mačkama. Ovi psi veoma dobro razlikuju životinje i odlično tolerišu sve domaće životinje, bilo da su u pitanju mačka, krava ili konj. Kokoške, guske i patke, doduše, mogu biti problem, pa pripazite ako ih vodite na selo, iako većina lovačkih pasa instiktivno razlikuje domaću od divlje životinje i neće vas dovoditi u nezgodne situacije.

Jednominutno objašnjenje kako da odaberete psa

Iako rizikujemo da pitanje izbora rase psa previše pojednostavimo, izbor se suštinski svodi na:

- pasivne rase (razne toy i ne-sportske);

- pse čuvare;

- mešance;

- lovačke pse, ovčare i terijere.

Pasivne rase su najbolje za sve koji žele psa koji neće tražiti previše šetnje i sa kojim će moći da putuju. Psi čuvari predstavljaju najveću odgovornost jer im je potrebna dobra dresura, nakon koje postaju vaš nerazdvojni pratilac. Mešanci su najčešće nezavisni i nezahtevni, pri čemu manje slušaju, ali to kompenzuju time što ne srljaju u nevolje (ako ne računamo udaljavanje).

Konačno, tu su lovački psi, ovčari i terijeri, kao verovatno najinteresantniji izbor. Instikti ovih rasa čine ih privrženim i aktivnim, uz dobro reagovanje na dresuru, ali bez velike štete ako nema dresure, kao u slučaju pasa čuvara.

Ako imate dovoljno energije i želite aktivno da se igrate sa svojim psom, lovački psi su najbolji izbor, dok su ovčari nešto mirniji i više fokusirani na vlasnika i njegovu porodicu. Terijeri su nezavisniji, ali kod svih je reč o grupama kod kojih su prirodni instikti očuvani, što im daje posebne sposobnosti i poseban šarm.